M | E
  9. jun 2008.
  Početna | Redakcija | Kontakt | Pretplata | Marketing
VIJESTI
Dnevne vijesti
Arhiva vijesti
RUBRIKE
Tema broja
Uvodnik
Aktuelno
Privreda
Društvo
Finansije
Intervjui
Crna Gora
Region
Svijet
Arhiva
INFO
Tenderi
Javni pozivi
Konkursi

      NEWSLETTER

Prijavite se na nasu mailing listu i budite u toku sa ekonomskim desavanjima u regionu.

E-mail:




Korisnika online:
1
Ka­ko će se pro­mi­je­ni­ti naš ži­vot

Svi­jet bez naf­te

Ci­je­na naf­te go­to­vo sva­ko­dnev­no po­sti­že no­ve re­ko­r­de, a naft­ni kon­cer­ni, upr­kos sve ve­ćoj po­tra­žnji, pro­iz­vo­de sve ma­nje. Bli­ži li se kraj do­ba fo­sil­nih go­ri­va? Na Spi­e­gel On­li­ne struč­nja­ci nam ot­kri­va­ju ka­ko će iz­gle­da­ti svi­jet bez naf­te.

Osta­je li svi­jet bez naf­te?
Stu­di­ja Energy Watch gru­pe na­slu­ću­je ovu sum­nju. Na­uč­ni­ci ove ne­za­vi­sne or­ga­ni­za­ci­je usta­no­vi­li su da se već da­nas sma­nju­je pro­iz­vod­nja naf­te - upr­kos sve ve­ćoj po­tra­žnji. Do 2030. go­di­ne, ta­ko gla­si nji­ho­va mrač­na prog­no­za, pro­iz­vod­nja naf­te tre­ba­lo bi da se pre­po­lo­vi.
Kri­ti­ča­ri Energy Watch gru­pi prigovaraju da ši­ri pa­ni­ku, dok ve­li­ki naft­ni kon­cer­ni da­ju ar­gu­men­te da je po­ve­ća­nje pro­iz­vod­nje mo­gu­će ako ci­je­ne i da­lje na­sta­ve da ra­stu jer bi se sa­mo pod tim uslo­vom is­pla­ti­la no­va bu­še­nja.
Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za ener­gi­ju (IEA) po­dr­ža­va auto­re stu­di­je, što je po­ma­lo iz­ne­na­đu­ju­će, jer se sma­tra da IEA uobi­ča­je­no za­stu­pa kon­zer­va­tiv­na sta­ja­li­šta i da je u svo­jim prog­no­za­ma bli­ža naft­nim kom­pa­nij­ma.
No, sa­da je ova or­ga­ni­za­ci­ja pot­pu­no pro­mi­je­ni­la mi­šlje­nje, pa je u Wall Stre­et Jo­ur­na­lu na­ja­vi­la da će usko­ro ko­ri­go­va­ti sop­stve­ne pro­cje­ne o po­nu­di naf­te.
Za tr­ži­šte naf­te to ne zna­či ni­šta do­bro. Kad i sa­ma IEA sma­tra da su mo­gu­će ne­sta­ši­ce, on­da je si­tu­a­ci­ja zbi­lja dra­ma­tič­na, po­go­to­vo ako se uzme u ob­zir sve ve­ća “glad” za ener­gi­jom u azij­skim dr­ža­va­ma s ubr­za­nim pri­vred­nim raz­vo­jem, po­put Ki­ne i In­di­je.
Ka­ko će se, da­kle, pro­mi­je­ni­ti ži­vot lju­di ka­da je sve ma­nje naf­te?

Gri­ja­nje
Gri­ja­nje će u bu­duć­no­sti po­sta­ti pra­vi luk­suz. “Mno­gi će u svo­jim sta­no­vi­ma mo­ći gri­ja­ti sa­mo jed­nu pro­sto­ri­ju”, prog­no­za je Jo­er­na Schwar­za, pred­sjed­ni­ka upra­ve Kom­pe­ten­cij­skog cen­tra za ener­ge­ti­ku.
Udio u tro­ško­vi­ma za stru­ju, plin i lož ulje dra­stič­no će se po­ve­ća­ti. Po­slje­di­ca to­ga bi­će da će mno­ga do­ma­ćin­stva pre­ći na dru­ge ob­li­ke ener­gi­je. Me­đu­tim, zem­ni gas ne pred­sta­vlja al­ter­na­ti­vu jer ci­je­na pli­na ra­ste pa­ra­lel­no s ci­je­nom naf­te.
Tra­di­ci­o­nal­no gri­ja­nje na dr­va ta­ko­đe ne­će mo­ći ri­je­ši­ti pro­blem jer su i šu­me ogra­ni­če­no do­bro, a ako svi pre­đu na dr­va, ci­je­na će eks­plo­di­ra­ti.
Sto­ga bu­duć­nost pri­pa­da to­plot­nim pum­pa­ma jer su u sta­nju iz ni­skih tem­pe­ra­tu­ra stvo­ri­ti ugod­nu tem­pe­ra­tu­ru pro­sto­ra. Za to im je po­treb­no sa­mo ma­lo stru­je, a kao iz­vor ener­gi­je mo­že se ko­ri­sti­ti so­lar­ni ko­lek­tor.
Ugrad­nja to­plot­ne pum­pe ko­šta 10.000 eura, ali bi se ci­je­ne usljed sve ve­će po­tra­žnje mo­gle po­pe­ti i na 20.000 eura. “To će bi­ti bol­no za mno­ge lju­de”, ka­že Schwarz, “ali ne po­sto­ji al­ter­na­ti­va. Ako osta­ne­te na lo­ži­vom ulju, to će bi­ti još sku­plje.”

Sa­o­bra­ćaj
Vla­sti­ti auto­mo­bil u bu­duć­no­sti će mo­ći pri­u­šti­ti sa­mo ri­jet­ki. Pri vi­so­kim ci­je­na­ma go­ri­va mno­gi bi mo­gli pro­da­ti svo­je po­lov­no vo­zi­lo, čak iako će za nje­ga je­dva ne­što do­bi­ti, i pre­ći na jav­na pre­vo­zna sred­stva.
Ve­lik broj za­po­sle­nih od­u­sta­će od pu­to­va­nja na po­sao pa će se pre­se­li­ti bli­zu rad­nog mje­sta. “Mno­gi će se se­li­ti”, ka­že Schwarz, a kao po­slje­di­cu oče­ku­je po­rast sta­na­ri­na u gra­do­vi­ma.
Oni ko­ji mo­gu pri­u­šti­ti auto­mo­bil, pre­ći će na ma­le auto­mo­bi­le. Ka­sni­je, kad i ma­li auto­mo­bi­li po­sta­nu sku­pi, pro­iz­vo­đa­či će na tr­ži­šte ko­nač­no lan­si­ra­ti al­ter­na­tiv­ne po­gon­ske teh­ni­ke. “Kon­cep­ti već sto­je u fi­o­ka­ma” tvr­di Schwarz, ko­ji je pri­je ra­dio u BMW-om od­je­lje­nju za is­tra­ži­va­nje i ocje­nju­je da će ve­li­ki po­ten­ci­jal ima­ti auto­mo­bi­li na ele­krič­ni po­gon.
Potrošnja
Udio pri­ho­da ko­ji se iz­dva­ja za tro­ško­ve sta­no­va­nja, ener­gi­je i pre­vo­za, uz sve ve­će ci­je­ne naf­te, znant­no će po­ra­sti. Sve ma­nje nov­ca osta­će za dru­ge iz­dat­ke, ta­ko da se sa­da­šnje po­tro­šač­ke na­vi­ke ne­će mo­ći odr­ža­ti.
Po­sku­pje­će sve za šta je po­tre­ban dug tran­sport. “Glo­bal­na pro­iz­vod­nja” u ko­joj se pre­ra­đu­je na jed­nom mje­stu, pa­ku­je na dru­gom i na kra­ju pro­da­je na tre­ćem u bu­duć­no­sti ne­će mo­ći op­sta­ti.
Sve ma­nje nov­ca osta­će za dru­ge iz­dat­ke, ta­ko da se sa­da­šnje po­tro­šač­ke na­vi­ke ne­će mo­ći odr­ža­ti.
Vi­so­ke ci­je­ne naf­te da­će pred­nost onim pro­iz­vo­di­ma, ko­ji se pro­iz­vo­de u bli­zi­ni. “Oja­ča­će lo­kal­na pri­vre­da”, ka­že Ralf Fu­ecks iz He­in­rich Bo­el­la. To će se po­seb­no od­no­si­ti na ži­vot­ne na­mir­ni­ce, ko­je će sve vi­še bi­ti iz do­ma­će pro­iz­vod­nje.
Iako i to ne­će bi­ti po­volj­no za po­tro­ša­če, ipak će bi­ti do­stup­ni­je ne­go, na pri­mjer, ja­bu­ke uve­ze­ne s No­vog Ze­lan­da.
U bu­duć­no­sti će se, da­kle, znant­no pro­mi­je­ni­ti po­tro­šač­ka kor­pa. Ri­jet­ki će mo­ći se­bi pri­u­šti­ti ma­te­ri­jal­na do­bra, ali će za­to po­ra­sti ne­ma­te­ri­jal­na po­tro­šnja - kul­tu­ra i ob­ra­zo­va­nje.
(Bi­znis.ba/To­tal­por­tal)

Po­sao
Ka­da ne­sta­ne naf­te, rad­ni svi­jet će se dra­ma­tič­no iz­mi­je­ni­ti. Ne­ke bran­še pot­pu­no će ne­sta­ti, a po­ja­vi­će se ne­ke pot­pu­no no­ve. Me­đu do­bit­ni­ke će se sva­ka­ko mo­ći ubra­ja­ti gra­đe­vin­ska in­du­stri­ja i pred­u­zet­ni­štvo.
U ovim pod­ruč­ji­ma stvo­ri­će se mno­ga rad­na mje­sta jer će vla­sni­ci ne­kret­ni­na htje­ti da sa­ni­ra­ju svo­je gra­đe­vi­ne.
Pra­vi bum do­ži­vje­će pred­u­ze­ća ko­ja pro­iz­vo­de so­lar­nu teh­no­lo­gi­ju i vje­tre­nja­če. No­vi us­pon mo­gla bi do­ži­vje­ti i po­ljo­pri­vre­da, za­hva­lju­ju­ći ra­stu­ćoj po­tra­žnji za bi­o­go­ri­vom i re­gi­o­nal­nim na­mir­ni­ca­ma.
Si­tu­a­ci­ja u auto­mo­bil­skoj in­du­stri­ji još je ne­si­gur­na. “Ako ova bran­ša ne že­li ne­sta­ti, mo­ra­će se ra­di­kal­no pro­mi­je­ni­ti”, ka­že Fu­ecks. Ako pred­u­ze­ća na vri­je­me shva­te si­tu­a­ci­ju, mo­gla bi po­sta­ti “pi­o­ni­ri ze­le­ne bu­duć­no­sti”, te čak stvo­ri­ti no­va rad­na mje­sta.
No, bi­će i gu­bit­ni­ka, i to ne­ma­lo. Broj rad­nih mje­sta sma­nji­će se u va­zdu­ho­plov­stvu jer je­dva po­sto­je al­ter­na­ti­ve za ke­ro­zin. Već da­nas avi­o­kom­pa­ni­je ot­ka­zu­ju le­to­ve, za šta su od­go­vor­ne vi­so­ke ci­je­ne go­ri­va.
Uz to, lo­še bi mo­gla pro­ći i pred­u­ze­ća ko­ja se ba­ve tran­spor­tom jer špe­di­ci­je ne­će mo­ći pri­u­šti­ti di­zel za svo­ja vo­zi­la. Zbog vi­so­kih ci­je­na uslu­ga, kli­jen­ti će ma­sov­no ot­ka­zi­va­ti sa­rad­nju.
Bu­duć­nost ter­ci­jar­nog sek­to­ra ta­ko­đe je ne­iz­vje­sna. Bu­du­ći da će lju­di sve vi­še nov­ca iz­dva­ja­ti za ener­gi­ju, ma­nje će im osta­ti za osta­le stva­ri. Broj rad­nih mje­sta bi se ta­ko mo­gao sma­nji­ti u ga­stro­no­mi­ji i tu­ri­zmu.


U ovoj rubrici

De­fi­cit stru­je u Cr­noj Go­ri sve ve­ći

Ko su naj­ve­ći gu­bit­ni­ci tran­zi­ci­je i ka­kva im je sud­bi­na

Ka­ko će se pro­mi­je­ni­ti naš ži­vot

Ru­ska fir­ma “So­nu­ba Mon­ten­ge­ro” ula­že 450 mi­li­o­na eura u iz­grad­nju ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na pla­ži Ma­lje­vik kod Su­to­mo­ra

U Za­vo­du za iz­grad­nju Ba­ra ne pra­ve raz­li­ku iz­me­đu ve­li­kih i ma­lih po­slo­va
 
 
 
 

 
Copyright (c)2007-2008 by CG Ekonomist. All rights reserved. Design and development by Idea Group.